Image by Bernadette Wurzinger from Pixabay
Kvinoja je odlična namirnica i mnogi lekari i nutricionisti toplo je preporučuju zbog niza zdravstvenih efekata koje ima na ljudski organizam. Kvinoja je povezana sa porodicom špinata i dobija se iz semena biljke kvinoje, tako da je više super zrnasta biljka. Davno je kvinoja bila glavni izbor prehrane drevnih Inka. Međutim, kvinoja je popularna i danas, uglavnom u Severnoj Americi, naročito zbog svojih zdravstvenih prednosti, a u ovom članku ćemo pokušati da vam pobrojimo osnovne od njih.
Kvinoja sadrži antioksidante neophodne za bezglutensku ishranu
Prema jednoj studiji, preporučuje se dodavanje kvinoje ili heljde proizvodima bez glutena kako bi se značajno povećao sadržaj polifenola u poređenju sa tipičnim proizvodima bez glutena koji se prave od brašna, kukuruza i pirinča. Proizvodi koji se prave od kvinoje ili heljde imaju više antioksidanata u poređenju sa proizvodima bez glutena i pšeničnim proizvodima. Takođe, važno je napomenuti da se antioksidativno delovanje povećava sa klijanjem.
Kvinoja sadrži odlična hranljiva svojstva
Postoje mnoga hemijska, funkcionalna, sastavna i hranljiva svojstva kvinoje. Pseudocereal ima odličan balans aminokiselina, izvanredne hranjive osobine, visok sadržaj proteina (15%) i značajan sadržaj vitamina E. Pored svog nutritivnog profila, kvinoja je veoma zahvalna i za proizvodnju zbog velikih funkcionalnih svojstava, kao što su zamrzavanje i stabilnost viskoznosti.
Više vlakana, minerala i proteina u kvinoji
Jedno istraživanje je pokazalo da je bez glutena poboljšana dodavanjem kvinoje ili zobi u grickalice i obroke. Značajna povećanja bila su vlakna (12,6 vs 5 g), kalcijum (180 g vs 0 mg), gvožđe (18,3 g vs 1,3 g) i protein (20,5 g vs 11 g).
Kvinoja – potencijalna pomoć protiv dijabetesa
Naučnici su proučavali deset tradicionalnih peruanskih mahunarki i žitarica radi njihovog potencijala u lečenju dijabetesa tipa 2 u ranim fazama. Otkrili su da je kvinoja izuzetno bogata antioksidansom po imenu kvercetin i da je kvinoja imala najveću ukupnu sadržinu antioksidanata (85%) od svih proučavane hrane. Drugo mesto po antioksidativnom delovanju zauzela je kaniva, bliska rođakinja kvinoje. Ovo istraživanje navelo je naučnike da zaključe da kvinoja i drugi tradicionalni usevi koji se nalaze u peruanskim Andama imaju veliki potencijal u razvoju veoma efikasnih prehrambenih strategija za borbu protiv dijabetesa tipa 2 i hipertenzije povezane sa njim.
Kvinoja, heljda i zob – više sitosti
Jedno istraživanje u Italiji uporedilo je kvinoju, heljdu i zob da bi se utvrdilo da li neka od ovih žitarica pokazuje obećavajuće rezultate u borbi sa kontrolom apetita. U tri sprovedena eksperimenta, po jedan za svako zrno, upoređivano je zadovoljstvo ljudi i naknadna potrošnja kalorija, sa onim nakon obroka pšenice ili pirinča. Svaka od ispitivanih žitarica imala je veći indeks efikasnosti zasićenja u poređenju sa pirinčem ili pšenicom. Najniži u zadovoljstvu apetita bio je ustvari beli hleb. Međutim, iako su se ljudi osećali punijima nakon obroka koji su sadržavali kvinoju, heljdu ili zob, ipak nisu smanjili količinu kalorija tokom sledećeg obroka.
Bolji lipidni efekti kvinoje
U drugoj studiji, istraživači su uporedili probavljivost hrane koja je bez glutena na već obolelim osobama, a zatim sa grupom zdravih ljudi. Cilj istraživača bio je da odmere efekat različitih namirnica na postprandijalni inzulin i odgovor na glukozu, a takođe da izmere i slobodne masne kiseline i trigliceride nakon jela. Kvinoja je pokazala izvrsne rezultate u sprovedenoj studiji proizvodeći niže koncentracije triglicerida i slobodnih masnih kiselina u odnosu na ostale ispitivane bezglutenske proizvode.
